1 Bože! ti si Bog moj, k tebi ranim, žedna je tebe duša moja, za tobom èezne tijelo moje u zemlji suhoj, žednoj i bezvodnoj. 2 Tako bih te ugledao u svetinji, da bih vidio silu tvoju i slavu tvoju. 3 Jer je dobrota tvoja bolja od života. Usta bi moja hvalila tebe; 4 Tako bih te blagosiljao za života svoga, u ime tvoje podigao bih ruke svoje. 5 Kao salom i uljem nasitila bi se duša moja, i radosnijem glasom hvalila bi te usta moja. 6 Kad te se sjeæam na postelji, sve noæne straže razmišljam o tebi. 7 Jer si ti pomoæ moja, i u sjenu krila tvojih veselim se. 8 Duša se moja prilijepila za tebe, desnica tvoja drži me. 9 Koji traže pogibao duši mojoj, oni æe otiæi pod zemlju. 10 Izginuæe od maèa, i dopašæe lisicama. 11 A car æe se veseliti o Bogu, hvaliæe se svaki koji se kune njim, kad se zatisnu usta onima koji govore laž.