1 Ta, u Boga je mir duši mojoj, od njega je spasenje moje! 2 Ta, on je grad moj i spasenje moje, utoèište moje, neæu posrnuti nimalo. 3 Dokle æete napadati na èovjeka? Svi hoæete da ga oborite kao zid navaljen, kao ogradu isprovaljivanu. 4 Baš naumiše da ga svrgnu s visine, omilje im laž, ustima blagosiljaju a u srcu kunu. 5 Da, u Bogu se smiri, dušo moja; jer je u njemu nad moj. 6 On je grad moj i spasenje moje, utoèište moje, neæu posrnuti. 7 U Bogu je spasenje moje i slava moja, tvrdi grad i pristanište meni je u Bogu. 8 Narode! uzdaj se u njega u svako doba; izlivajte pred njim srce svoje; Bog je naše utoèište. 9 Ta, sinovi su prostaèki ništa, sinovi su gospodski laž, da se metnu na mjerila, bili bi lakši nego ništa. 10 Ne uzdajte se u vlast ni u otimanje, nemojte biti ništavi; kad raste bogatstvo, ne dajte da vam srce prione za nj. 11 Jednom reèe Bog i više puta èuh, da je krjepost u Boga. 12 I u tebe je, Gospode, milost; jer ti plaæaš svakome po djelima njegovijem.