1 Bože, rasrdio si se na nas, rasuo si nas, gnjevio si se; povrati nas. 2 Zatresao si zemlju, i razvalio si je; stegni rasjeline njezine, jer se njiha. 3 Dao si narodu svojemu da pozna ljutu nevolju, napojio si nas vina od kojega se zanesosmo. 4 Podigni zastavu za one koji te se boje, da uteku od luka, 5 Da se izbave mili tvoji. Pomozi desnicom svojom i usliši me. 6 Bog reèe u svetinji svojoj: veseliæu se, razdijeliæu Sihem, i dolinu Sokot razmjeriæu. 7 Moj je Galad, moj je Manasija, Jefrem je krjepost glave moje, Juda skiptar moj, 8 Moav èaša moja, iz koje se umivam, na Edoma pružiæu obuæu svoju. Pjevaj mi, Filistejska zemljo! 9 Ko æe me odvesti u tvrdi grad? Ko æe me otpratiti do Edoma? 10 Zar neæeš ti, Bože, koji si nas odbacio, i ne ideš, Bože, s vojskom našom? 11 Daj nam pomoæ u tjeskobi. A obrana je èovjeèija uzalud. 12 Bogom smo jaki; on gazi neprijatelje naše.