1 Gospode! budi suparnik suparnicima mojim; udri one koji udaraju na me. 2 Uzmi oružje i štit, i digni se meni u pomoæ. 3 Potegni koplje, i presijeci put onima koji me gone, reci duši mojoj: ja sam spasenje tvoje. 4 Neka se postide i posrame koji traže dušu moju; neka se odbiju natrag i postide koji mi zlo hoæe. 5 Neka budu kao prah pred vjetrom, i anðeo Gospodnji neka ih progoni. 6 Neka bude put njihov taman i klizav, i anðeo Gospodnji neka ih tjera. 7 Jer ni za što zastriješe mrežom jamu za mene, ni za što iskopaše jamu duši mojoj. 8 Neka doðe na njega pogibao nenadna, i mreža koju je namjestio neka ulovi njega, neka on u nju padne na pogibao. 9 A duša æe se moja radovati o Gospodu, i veseliæe se za pomoæ njegovu. 10 Sve æe kosti moje reæi: Gospode! ko je kao ti, koji izbavljaš stradalca od onoga koji mu dosaðuje, i ništega i ubogoga od onoga koji ga upropašæuje? 11 Ustaše na me lažni svjedoci; što ne znam, za ono me pitaju. 12 Plaæaju mi zlo za dobro, i sirotovanje duši mojoj. 13 Ja se u bolesti njihovoj oblaèih u vreæu, muèih postom dušu svoju, i molitva se moja vraæaše u prsima mojima. 14 Kao prijatelj, kao brat postupah; bijah sjetan i s oborenom glavom kao onaj koji za materom žali. 15 A oni se raduju kad se ja spotaknem, i kupe se, kupe se na me, zadaju rane, ne znam zašto, èupaju i ne prestaju. 16 S nevaljalijem i podrugljivijem besposlièarima škrguæu na me zubima svojima. 17 Gospode! hoæeš li dugo gledati? Otmi dušu moju od napadanja njihova, od ovijeh lavova jedinicu moju. 18 Priznavaæu te u saboru velikom, usred mnogoga naroda hvaliæu te: 19 Da mi se ne bi svetili koji mi zlobe nepravedno, i namigivali oèima koji mrze na me ni za što. 20 Jer oni ne govore o miru, nego na mirne na zemlji izmišljaju lažne stvari. 21 Razvaljuju na me usta svoja, i govore: dobro! dobro! vidi oko naše. 22 Vidiš, Gospode! nemoj muèati; Gospode! nemoj otstupiti od mene. 23 Probudi se, ustani na sud moj, Bože moj i Gospode, i na parnicu moju. 24 Sudi mi po pravdi svojoj, Gospode, Bože moj, da mi se ne svete. 25 Ne daj da govore u srcu svojem: dobro! to smo htjeli! Ne daj da govore: proždrijesmo ga. 26 Nek se postide i posrame svi koji se raduju zlu mojemu, nek se obuku u stid i u sram koji se razmeæu nada mnom. 27 Neka se raduju i vesele koji mi žele pravdu, i govore jednako: velik Gospod, koji želi mira sluzi svojemu! 28 I moj æe jezik kazivati pravdu tvoju, i hvalu tebi svaki dan.