108
Gotovo je srce moje, Bože; pjevaæu i hvaliæu zajedno sa slavom svojom. Preni se psaltire i gusle, ustaæu rano. Slaviæu tebe, Gospode, po narodima, pojaæu tebi po plemenima. Jer je svrh nebesa milost tvoja i do oblaka istina tvoja. Uzvisi se više nebesa, Bože, i po svoj zemlji neka bude slava tvoja! Da bi se izbavili mili tvoji, pomozi desnicom svojom, i usliši me. Bog reèe u svetinji svojoj: “veseliæu se, razdijeliæu Sihem, i dolinu Sokot razmjeriæu. Moj je Galad, moj je Manasija, Jefrem je krjepost glave moje, Juda skiptar moj. Moav je èaša iz koje se umivam, Edomu æu pružiti obuæu svoju; nad zemljom Filistejskom popijevaæu.” 10 Ko æe me odvesti u tvrdi grad? ko æe me otpratiti do Edoma? 11 Zar neæeš ti, Bože, koji si nas odbacio, i ne ideš, Bože, s vojskama našim? 12 Daj nam pomoæ u tjeskobi, obrana je èovjeèija uzalud. 13 Bogom smo jaki; on gazi neprijatelje naše.