1 Gospode, vièem k tebi, pohiti k meni, èuj glas moljenja mojega, kad vièem k tebi. 2 Nek izaðe molitva moja kao kad pred lice tvoje, dizanje ruku mojih kao prinos veèernji. 3 Postavi, Gospode, stražu kod jezika mojega, èuvaj vrata usta mojih. 4 Ne daj srcu mojemu da zastrani na zle pomisli, da èini djela bezbožna s ljudima koji postupaju nepravedno; i da ne okusim sladosti njihovijeh. 5 Neka me bije pravednik, to je milost; neka me kara, to je ulje za glavu moju; glava moja neæe odbaciti, ako æe i više; nego je molitva moja protiv zloæe njihove. 6 Rasuše se po kamenijem vrletima sudije njihove, i èuše rijeèi moje kako su blage. 7 Kao kad ko sijeèe i teše, tako se razletješe kosti naše do èeljusti paklenijeh. 8 Ali su k tebi, Gospode, Gospode, upravljene oèi moje, u tebe se uzdam, nemoj odbaciti duše moje. 9 Saèuvaj me od zamke, koju mi metnuše, od lukavstva onijeh, koji èine bezakonje. 10 Pašæe u mreže svoje bezbožnici, a ja æu jedan proæi.