129
1 Mnogo mi dosaðivaše od mladosti moje, neka reèe Izrailj, 2 Mnogo mi dosaðivaše od mladosti moje, ali me ne svladaše. 3 Na leðima mojim oraše oraèi, i vodiše duge brazde svoje. 4 Gospod je pravedan; isijeèe konopce bezbožnièke. 5 Postidjeæe se, odbiæe se svi koji nenavide Sion. 6 Biæe kao trava na krovovima, koja se sasušuje prije nego se poèupa, 7 Od koje neæe žetelac napuniti ruke svoje, niti naruèja svojega vezilac; 8 I koji prolaze neæe reæi: “Blagoslov Gospodnji na vama! blagosiljamo vas imenom Gospodnjim.”