129
Mnogo mi dosaðivaše od mladosti moje, neka reèe Izrailj, Mnogo mi dosaðivaše od mladosti moje, ali me ne svladaše. Na leðima mojim oraše oraèi, i vodiše duge brazde svoje. Gospod je pravedan; isijeèe konopce bezbožnièke. Postidjeæe se, odbiæe se svi koji nenavide Sion. Biæe kao trava na krovovima, koja se sasušuje prije nego se poèupa, Od koje neæe žetelac napuniti ruke svoje, niti naruèja svojega vezilac; I koji prolaze neæe reæi: “Blagoslov Gospodnji na vama! blagosiljamo vas imenom Gospodnjim.”