1 Poèinjemo li se opet sami hvaliti vama? Ili trebamo kao neki preporuènijeh poslanica na vas ili od vas? 2 Jer ste vi naša poslanica napisana u srcima našima, koju poznaju i èitaju svi ljudi; 3 Koji ste se pokazali da ste poslanica Hristova, koju smo mi služeæi napisali ne mastilom nego Duhom Boga živoga, ne na kamenijem daskama nego na mesanijem daskama srca. 4 A takovo pouzdanje imamo kroz Hrista u Boga, 5 Ne da smo vrsni od sebe pomisliti što, kao od sebe, nego je naša vrsnoæa od Boga; 6 Koji i uèini nas vrsne da budemo sluge novom zavjetu, ne po slovu nego po duhu; jer slovo ubija, a duh oživljuje. 7 Ako li služba smrti koja je u kamenju izrezana slovima, bi u slavi da sinovi Izrailjevi ne mogoše pogledati na lice Mojsijevo od slave lica njegova koja prestaje: 8 Akamoli neæe mnogo veæma služba duha biti u slavi? 9 Jer kad je služba osuðenja slava, mnogo veæma izobiluje služba pravde u slavi. 10 Jer i nije slavno što se proslavi s ove strane prema prevelikoj slavi. 11 Jer kad je slavno ono što prestaje, mnogo æe veæma biti u slavi ono što ostaje. 12 Imajuæi dakle takovi nad s velikom slobodom radimo; 13 I ne kao što Mojsije metaše pokrivalo na lice svoje, da ne bi mogli sinovi Izrailjevi gledati svršetka onome što prestaje. 14 No zaslijepiše pomisli njihove; jer do samoga ovog dana stoji ono pokrivalo neotkriveno u èitanju starog zavjeta, jer u Hristu prestaje. 15 Nego do danas kad se èita Mojsije, pokrivalo na srcu njihovom stoji. 16 A kad se obrate ka Gospodu, uzeæe se pokrivalo. 17 A Gospod je Duh: a gdje je Duh ondje je sloboda. 18 Mi pak svi koji otkrivenijem licem gledamo slavu Gospodnju, preobražavamo se u to isto oblièje iz slave u slavu, kao od Gospodnjega Duha.